• 06:57

GODINE PROPADANjA „STAROG MERKATORA”

Jan 24, 2022
eizvesna sudbina jednog od prvih tržnih centara, izgrađenog početkom sedamdesetih godina prošlog veka

Поглед на „спољашњи свет” (Фотографије Ј. Гајић)

Razvaljeni betonski pločnici, delovi stepeništa i fasade, ižvrljani zidovi, mnogo napuštenih lokala i neprijatni mirisi koji se šire iz donjih pasarela – samo su deo ambijenta koji se već duže vreme može videti u Tržnom centru „Novi Beograd”. Poznatiji i kao „Stari Merkator”, pažnju javnosti privukao je prošle nedelje kada se na tamošnjoj pijaci deo plafona – oplata od ventilacionih kanala – obrušio na prodavce i njihove mušterije.

Ma koliko bio neprijatan, prodavce i posetioce pijace taj događaj nije, izgleda, mnogo iznenadio. Od izgradnje, od koje je prošlo već pola veka, ova pijaca nije renovirana, a poslednji ozbiljniji radovi na delovima tržnog centra obavljeni su početkom devedesetih, kada je dograđen jedan njegov deo, a sam centar promenio ime. Od tada, sem nekih sitnih popravki, ništa se nije radilo, pa je ceo kompleks dospeo u položaj u kojem se sada nalazi.

Njegovom propadanju doprinela je i činjenica da su, u poslednje dve decenije na Novom Beogradu podignuti novi, moderniji centri sa svetski poznatim brendovima, tako da je „Stari Merkator” umnogome izgubio na značaju. Prodavci kažu da najbolji promet sada ima „buvljak” ispred pijace, koji se proteže duž Bulevara Mihajla Pupina (valja napomenuti da tu ima i dosta legalno postavljenih tezgi mešovite robe), potom sama pijaca, koja je u najlošijem stanju i već decenijama vapi za obnovom, pošta, nekoliko pekara, supermarket, kineska robna kuća, kao i lokali koji gledaju prema ulici, dok ostali uglavnom tavore. Valjda zbog toga, lokali se često zatvaraju ili menjaju zakupca, a promenila se i njihova struktura, pa sada umesto butika i salona, prevladavaju kafei, džekpot klubovi, teretane, igraonice… Neki od lokala u kojima su se nalazile nekada ugledne, a u vreme tranzicije propale firme iz socijalističkog doba, već godinama propadaju zakatančeni, što celom ovom prostoru daje još sumorniji izgled. Inače, tržni centar „Merkator” podignut je početkom sedamdesetih godina prošlog veka i godinama je, uz „Fontanu”, Hotel „Jugoslaviju” i zgrade SIV-a i CK-a bio jedan od simbola Novog Beograda. Može se reći da je „Merkator” predstavljao preteču modernih tržnih centara, tako da su ovde u kupovinu i provod dolazili i ljudi iz drugih delova grada. Ceo kompleks sastojao se od, za ono vreme moderne i lepo uređene pijace (prve u gradu u zatvorenom prostoru), robne kuće „Merkator” i istoimene samoposluge, bioskopa „Jugoslavija” i klasičnog tržnog centra s mnogo prodavnica i lokala. U njemu su se nalazili razni brendovi nekadašnje Jugoslavije – „Borovo”, „Peko”, „Gazela”, „Šipad”, „Treska”, „Varteks”, „Plitvice”, „Šumadija”, „Kraš”, hemijsko čišćenje, frizerski salon… Bile su tu i Beobanka, Ljubljanska banka i Jugobanka, kao i čuveni restoran „Pri Majolka”, u kojem se točilo pivo „zlatorog” i služili specijaliteti slovenačke kuhinje. Preduzimljivi Slovenci koristili su ovu robnu kuću za promociju svoje privrede, pa je tu svako jutro avionom direktno iz Ljubljane stizao sveže ispečen hleb, ali i ostali proizvodi. Ipak, bilo je robe iz svih delova bivše Jugoslavije, što je bilo u skladu s razvojem standarda i privrednim usponom.

S krizom i raspadom zemlje počela je najpre stagnacija, a potom i propadanje ovog tržnog centra. Svađa rukovodstava Srbije i Slovenije brzo se odrazila na njegov rad, pa je „Pri Majolka” krajem osamdesetih postala „Vojvodina”, a Ljubljanska banka – Slavija banka. Početkom devedesetih su počeli da propadaju i lokali iz drugih republika, a na platou ispred tržnog centra dilovale su se devize i prodavala roba sitnih švercera. Ni tranzicija nije donela očekivani boljitak, pa su zakatančeni Beobanka, knjižara „Šumadija”, frizerska zadruga, hemijsko čišćenje, kao i mnogi butici u dograđenom delu, koji nisu mogli da izdrže konkurenciju sa svetski poznatim imenima proizvođača iz novih tržnih centara.

Tako je ceo ovaj prostor zapadao u položaj u kojem se sada nalazi. Ostaje samo nada da će i ova nesreća skrenuti pažnju na njega i da će se naći neko rešenje.

Izvor: Politika