Vlasnik restorana je za noć postao bogatiji za tri miliona dinara, ali je i taj dobitak podelio sa zaposlenima, opet svima jednako, a deo je dao u humanitarne svrhe
Foto: Shutterstock
U DANAŠNJEM društvu koje se po mnogo čemu vrlo često ne razlikuje od feudalnog, postupak Roberta (Horvat) Jugovića, poslodavca iz Bačke Topole, je kao zrno čovečnosti u okeanu ljudolomstva, gramzivosti i “ja pa ja” epohe. Poput tračka svetla u mrkloj noći kojom caruju profit, kapital i sunovrat moralnih načela, daje nadu da još uvek nije sve izgubljeno.
Iako je sam Mađar, namera da obraduje zaposlene i uoči pravoslavnog Božića, uplativši njima i sebi igre na sreću, svima jednako, pokazala je da radnike ne deli po veri, nacionalnosti, obrazovanju, položaju… Da je svaki čovek jednako važna karika u lancu poslovanja. Da nije samo broj na legitimaciji. Već da samo svi zajedno, jednako posvećeni, dobro uigrani u dobroj atmosferi, čine tim koji svakog dana odnese neku malu pobedu.
A svaka dobra namera se deljenjem umnožava. Ova čak skoro 40 puta. Kuvar Čerika je bio taličan i ogrebao dobitnu srećku. Vlasnik restorana je za noć postao bogatiji za tri miliona dinara, ali je i taj dobitak podelio sa zaposlenima, opet svima jednako, a deo je dao u humanitarne svrhe. Da Nova godina svima srećno počne.
Za razliku od mnogih poslodavaca na severu naše zemlje, nema problema da nađe i zadrži radnika. Sačuvao je zaposlene i tokom ovih, za ugostiteljstvo, izuzetno teškog vremena. Nije stavio ključ u bravu, već preorijentisao delatnost da bi sačuvao njihova radna mesta. Zato što zna da to nije deset radnika, već isto toliko porodica. I sam je, priznaje, dugo bio radnik i uvek govorio da će jednog dana biti gazda i da će biti drugačiji. Da će pre svega biti čovek, prijatelj, podrška, a tek onda poslodavac. Jedini njegov uslov je da svi rade kao da rade za sebe, a ne za gazdu.
Jer kako narod kaže: “gazda je jedan (Bog), a svi smo mi njegovi službenici, nekad s jedne, nekad sa druge strane šaltera”.
Izvor:www.novosti.rs