• 06:40

KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN Uhodani mehanizam za zaobilaženje zakona i kršenje obaveza

Feb 3, 2022

U specijalnom serijalu Kurir otkriva kako je zaista izgledao put ostvarenja “američkog sna” ovog kontroverznog milijardera u mutnim vodama balkanske tranzicije

 

U gotovo svim slučajevima javnih nadgornjavanja sa regulatornim telima i konkurencijom, kompanija Junajted grupa redovno je isticala kako se “zalaže za slobodno tržište” dok je za gušenje slobodne konkurencije po pravilu optuživala Telekom Srbije.

Kako je, međutim, u praksi izgledalo to zalaganje za slobodno tržište može se videti iz brojnih primera u kojima je SBB primenjivao širok spektar metoda počev od obmanjivanja nadležnih regulatornih tela, preko postupaka koji spadaju u domen nelojalne konkurencije, pa sve do zakonom zabranjenih kartelskih dogovora čiji je jedini cilj bio uništavanje poslovanja srpskog Telekoma.

Obmanjivanje regulatornih tela putem prijavljivanja netačnog broja korisnika

Pored nepoštovanja i zaobilaženja urbanističkih propisa prilikom razvođenja optičke mreže kablova, SBB je od samog početka svog poslovanja u Srbiji široko primenjivao praksu neprijavljivanja tačnog broja svojih pretplatnika. To je rađeno kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi, ali i kako bi se umanjile obaveze po osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima. U pokušaju da dokaže da na tržištu ne poseduje monopolski položaj, Junajted grupa se u svojim saopštenjima redovno pozivala na zvanične podatke RATEL-a.

Međutim, kompanija SBB je godinama skrivala tačan broj korisnika, zbog čega je državi manje plaćala poreze, vlasnicima kanala manju nadoknadu, a slično su prolazili i vlasnici autorskih prava, čija su dela emitovana. Udruženja poput SOKOJ-a, OFPS-a ili, pak, dečiji kanal ULTRA, do dogovora sa Šolakovom firmom, morali su da dođu ili posle dugogodišnjih sudskih postupaka ili upornim pritiscima da nadoknadu autorima SBB isplaćuje prema stvarnom, a ne umanjenom broju svojih korisnika. Tako je tek nedavno, posle više godina suđenja, SBB pristao da SOKOJ-u isplati višemilionsku nadoknadu zbog skrivanja tačnog broja korisnika, te odbijanja plaćanja obaveza prema ovoj organizaciji.

Tokom suđenja koje se održavalo po tužbi SOKOJ-a, otkriveno je da su ugovori između SBB i kolektivnih organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava imali klauzulu o zabrani retroaktivne provere broja korisnika. SBB je ovo radio godinama unazad baš zahvaljujući podršci RATEL-a, koji se ponašao kao servis SBB-a, a ne nezavisna regulatorna agencija. To ilustruju i zvanični dopisi RATEL-a, u kojima na konkretno pitanje o broju korisnika SBB-a, iz te agencije odgovarali da je tačno da SBB ne prikazuje tačan broj korisnika i da se odstupanja kreću čak i do 100, pa i više procenata. To znači da je SBB prijavljivao tek polovinu ili čak i manje svojih stvarnih korisnika.

S druge strane, na srpskom tržištu, kao firma u državnom vlasništvu, jedino je Telekom morao da poštuje obavezu prijavljivanja tačnog broja korisnika što je predstavljalo dodatni nefer tretman koji je nametnut državnom operateru. Istovremeno, privatni kablovci značajan procenat svojih korisnika su skrivali, čime su vršili poresku utaju, ali i umanjivali obaveze po osnovu autorskih prava koje se formiraju na osnovu broja korisnika.

U tom smislu Srbija je označavana kao zemlja u kojoj je privatnim kablovskim operaterima gledano kroz prste kada su kršili zakon, dok u većini drugih zemalja regulatori nameću stroga pravila na tržištu, posebno u pogledu širenja mreže. Dodatne sumnje u pogledu broja korisnika koje SBB prijavljuje nadležnim organima, izaziva i okolnost da se korisnicima na ime uplata koje se vrše u poslovnicama ovog provajdera izdaju interne priznanice (nefiskalni račun) što ostavlja prostor za malverzacije sa tako uplaćenim novcem koji, umesto na računu kompanije, može da završi čak i u nelegalnim tokovima. Tako je i bilo moguće da SBB, u trenutku kada je pod kontrolom držao 55 odsto tržišta, državi uplaćuje i do tri puta manje dažbina od, recimo, Telekoma koji je imao 15-25 odsto učešća na tržištu.

Izvor:www.kurir.rs