Novčana pomoć siromašnim majkama tek rođenih beba u prvoj godini života može da utiče na jači kognitivni razvoj mališana, pokazuju najnoviji rezultati studije urađene u SAD. Studija objavljena ovih dana objašnjava da siromaštvo može da sputava decu od rođenja.

„Ovo je prva studija koja pokazuje da novac, sam po sebi, ima uzročni uticaj na razvoj mozga”, rekla je dr Kimberli G. Nobl, neuronaučnik sa Univerziteta Kolumbija, koja je pomogla u vođenju studije i s kolegama sa šest univerziteta odabrala hiljadu majki i beba koje su učestvovale u projektu.

Koristeći elektroencefalograme, ili EEG testove, istraživači su otkrili da su bebe u grupi čije su majke dobijale više novca imale i više brzih moždanih aktivnosti u odnosu na one u grupi roditelja s niskim primanjima. Razlike su bile statistički značajne za većinu i bile su najveće u delovima mozga koji su najviše povezani s kognitivnim napretkom. Isplate od 333 dolara mesečno bebama koje učestvuju u studiji nastaviće se dok deca ne napune najmanje četiri godine, a istraživači planiraju dalja ispitivanja.

Postoje brojni dokazi da siromašna deca u proseku kreću u školu sa slabijim kognitivnim veštinama, a neuronaučnici su pokazali da se razlike protežu i na strukturu i funkciju mozga. Međutim, nije bilo jasno da li te razlike potiču direktno od nedostatka novca ili od srodnih faktora kao što su obrazovanje roditelja ili uticaj okruženja.

Kako ističe docent dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, rezultati studije nisu iznenađujući.

– Poznat je uticaj socioekonomskih faktora na mentalno zdravlje uopšte, a time i na rani kognitivni razvoj. Naime, bolja materijalna sigurnost doprinosi redukciji stresa roditelja koji mogu više da se posvete deci i da im priušte bolji kvalitet života koji je usko povezan sa zdravljem. Ne treba zanemariti činjenicu da je siromaštvo usko vezano s nižim nivoom obrazovanja, gde takođe treba tražiti razloge za niža postignuća na kognitivnim testovima ispitanika u studiji. Ovo, međutim, ne treba da zavara. Uticaj spoljnih faktora na kogniciju je mnogo širi od ekonomskog konteksta. Stoga je od koristi interpretacija stručnjaka da novčana subvencija ima ograničen pozitivan uticaj kao mera socijalne podrške – napominje dr Stašević Karličić.

Naša sagovornica kaže da u svakom slučaju ograničena novčana davanja u ograničenom vremenskom periodu, uz ostale aspekte organizovane, sistemske socijalne zaštite doprinose redukciji faktora rizika za depresiju, aksiozne poremećaje i druge mentalne smetnje i time podstiču roditeljske kompetencije.

– Rasterećenije i kvalitetnije bavljenje decom u periodu ranog razvoja jeste dobra osnova za formiranje svih njihovih ličnih performansi, uključujući i kogniciju. Naravno, uz uvažavanje bioloških i genetskih faktora koji umnogome zajedno deluju s faktorima spoljne sredine, čineći predispoziciju za razvoj deteta – dodaje dr Stašević Karličić.

Dokazi da bi jedna godina davanja subvencija najmlađima mogla da promeni nešto tako duboko kao što je funkcionisanje mozga naglašavaju ulogu koju novac može da igra u razvoju deteta i dolazi u trenutku kada predsednik SAD Džozef Bajden zagovara mnogo veći program subvencija za porodice sa decom.

„Ovo je veliko naučno otkriće. To je dokaz da samo davanje porodicama više novca vodi boljem razvoju mozga”, smatra Marta Dž. Faraks, neuronaučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, koja je sprovela pregled studije, a prenosi „Njujork tajms”.

Ipak, drugi istraživač, Čarls A. Nelson, sa Harvarda, inače konsultant u studiji, reagovao je opreznije, primetivši da potpuni efekat ove mere neće biti jasan sve dok deca ne urade kognitivne testove. Iako su obrasci mozga dokumentovani u studiji često povezani s višim kognitivnim veštinama, on smatra to nije uvek slučaj.

„To je potencijalno revolucionarna studija. Mislim da bi bilo prerano da se donese zakon po kome se svakoj porodici daje 300 dolara mesečno”, dodaje Nelson.

Da bi testirali efekte novčane pomoći, istraživački projekat nazvan „Bebine prve godine” prikupio je više od 20 miliona dolara iz javnih i privatnih izvora, uključujući Nacionalni institut za zdravlje. Istraživači su odabrali učesnike iz raznih porodilišta, nasumično ih deleći u grupe s visokim i niskim plaćanjima.

Majkama je rečeno da novčanu pomoć mogu da koriste onako kako žele, a dodatno istraživanje će ispitati kako su roditelji potrošili novac. Isplate u projektu „Bebine prve godine” bile su obezbeđene bez obzira na to da li su roditelji zaposleni, navodi „Njujork tajms”.

Izvor:www.politika.rs